500.

Ma naravno da je potpuno nevazno ,jel ovo 476, ili 512, post.,al eto svi mi volimo neke jubileje i po tom kriteriju i ovaj spada u tu grupu.Necu se ni ,,faliti,, a ni ,,zaliti,,tako je kako je ,ovo je 500, prica ,za 6  godina trajanja  bloga ,,Uspomene i sjecanja ,, -Ni tamo ni  vamo,,

Jubileji jesu  lijepi ,ali opterete bez potrebe ,ko eto ,,suma sumarum,, svega sto je bilo i obaveza da tako i dalje bude.

Prosao sam za ovih 6  godina  jedno 3 miliona puta   kroz svoj zivot i jedno  milijardu  puta ,kroz opsti ,da bi  nastalo  ovih 500 prica ,koje nista nisu promjenile ,ni mene kao  autora ,ni one sto ih citaju ,al jesu  malo uticale  na razvoj svijesti  i onog sto ih pise i  onih sto ih citaju ,bez pretenzija  da odu dalje ,od ,,uspomena,, i da ne budu  nista vise od  ,,sjecanja ,,generalnog mentalno stanja ,,Ni tamo ni vamo,,

Eto ne mogu se  sjetiti ,koliko sam puta zelio ,,odustati,,Vjerovatno  isto toliko koliko sam zelio i nastaviti ,jer da je  bilo  samo jednom ,,vise,, odustati ,nebi bilo ni ovog  bloga.

Inace mislim da  su ,,blogovi,, buducnost  informisanja i da je proslo vrijeme ,,organizovanog,,  djeljenja ,,istine,,  iz mediskih kuca ,koje  su sve ,bez izuzetka   ,,zavisne,, i sto kao takve  stvaraju i  ovisnike ,,o svojim istinama,Cim covjek ,,pise,, za platu  i zivi od toga ,nema tu nista od ,,informisanja,,

Za ovih nekoliko zadnjih  godina ,koliko postoje ,,ove takozvane ,,drustvene mrze,, saznalo se vise istine ,nego u  cijeloj istoriji  ontrolisanih  ,,medija,, u koju spada i ,,istoriija,,koju sad ,za razliku od prije ne pisu samo ,,pobjednici,, nego  se moze procitati ,,sta misle i  gubitnici,,

Ljudi vole  citati ,,vazne,, price ,sa imenima ,datumima ,one sto mjenjaju ,,svijet,,a meni su najdraze one obicne ,ne vazne  o ljudima i stvarima ,koji pojedinacno  ne znace nista ,ali koji  u  cijelini ,zatvaraju ,,mozaik ,, smisla.

Sjecam se da je bila Nedelja,Nisam radio.Znam da sam bio u autu ,kad je zvonio telefon,Ena,Radila je  subotom i Nedeljom  u prodavnici ,,Pet mart,,za jednu kompaniju  ,sto je proizvodila hranu za cuke i mace  a poso je bio ,da onima koji udju ,objasni  zasto je ta hrana bolja od drugih,

,,Dolazite brzo,, Evo ga,, 

U Sanfordu sam bio za  10 minuta,Nedeljom se u toj prodavnici organizuje i  usvajanje  maca i  cuka,

,,Tito je jos imao jednog brata ,Isti on ,al ko  zna po kojem principu sam izabro bas njega .Izasao sam napolje ,drzeci  malog  cuku u naruciju ,dok sam cekao da se ,,srede,, papiri.Preko puta mene ,sa titovim bratom u naruciju ,je stajao  covjek ,nesto stariji od mene ,u onoj svijetlo-plavoj kosulji sa  tankim  tamno plavim crtama ,na cijoj je lijevoj strani pisalo ime i prezime.To je uobicajna uniforma ,, americke radne klase,, onih sto  glasaju ,onih ,sto rade ,onih ,sto ginu  u Normandiji  ,kad treba i ne treba ,, onih sto cine ovu zemlju.Cekao je zenu  da  sredi papire,Zakljucio sam da nema djece ,jer ko jos moze doci da usvoji ,,cuku,, bez djeteta. .Dosao je  tu nakon posla ,prljav ,umoran  i nikad za 23  godine zivota u Americi nisam  vidio   sretnije lice  u nekoj  situaciji  od ove .Neopisiv  izraz zadovoljstva ,ljubavi ,srece ,njih ,,dvojce,, pod  vrelim suncem Floride .Nisam  nikad to zaboravio .To se ne moze zaboraviti,Kako sam ja izgledo ,hm , e sad ,ako ikada naletite ,na  ,,blog,, ili fejsbuk  ovog ,,covjeka,, cije ime ne znam ,i procitate ,slicnu pricu o  nekom kojeg je vidio preko puta sebe ,tako sam izledao .

Obicna prica  a nista se nije znacajno desilo ,osim onog ,,unutra,,

Vrijedi ,,jubileja,,Majke mi.