ZOI 84.

Od svih sportova  ,na Zimskoj Olimpijadi, najvise volim gledat Englesko fudblsko prvenstvo.

Sjecam se ,a dobro davno je to bilo ,da sam materi uspio  ,,iskukat,, da mi kupi skije ,sto je podrazumjevalo i  vezove , i cipele i stapove i  skijasko odjelo ,pravo malo bogastvo za ono vrijeme .Kad je  napokon dosao taj dan i kad smo otisli u onu prodavnicu Beograd sporta , dole na cosku  Strosmajove  i kad je sve bilo spremno da  krenem  stopama Zan Klod Kilija ,odustao sam u zadnjem momentu  jer sam skonto  da cu ja jedini u ,,raji,, imat skije  i ako hocu  da se bavim ovoim sportom ,moram to raditi ,,sam,, bez  drugova iz ulice ,sto uposte nije merak i sto nema  nikakvog ,,smisla,,.Poslije nikad vise nisam  pozelio skije. jer se situacija  sa  skijama i rajom nikad nije promjenila.

U Sarajevu da bi skijo  moro si biti  sa Pala ,Podgraba ili  tu negdje blizu ili da ti je otac bio  visoki oficir Jna ,stoje podrazumjevalo da si mogao  jeftino  provest petnestak dana u  vpjnom hotelu ,,Partizan ,, na Jahorini i tu prohodati na snijegu   a kasnije i postati  relativno  dobar i takmicar  u lokalnim okvirima ,gdje su se medalje  na prvenstvu  djelile  izmedju onih sa Pala i  sinova Pukovnika i Generala.

U doba o kojem govorim  jedino uredjeno  skijaliste je bila Jahorina,Na Igmanu su jos bili vukovi a na Bjelasnici opservatorija.Pod uslovom i da si imao skije problem je bilo doci na Jahorinu .Neke godine  su uveli i autobusku liniju od Zemaljsog muzeja    do jahorine  i autobus je saobracao jednom dnevno,gore i nazad. sto je znacilo i  ako si se uspio  dokopat  staza ,morao si tu ostat cijeli dan ,do navece da se vratis u grad  ili da neko vrijeme provedes u hotelu  ,sto je opet kostalo ,tako da  skijanje ,nije bilo  u ono  doba ,bas  sport  za ,,raju,, i da je na bolje krenulo tek poslije  Olimpijade .

Toliko je toga napisano u sarajevskoj Olimpijadi ,da covjek  ne samo da nema  sta novo reci ,nego se umori i od ponavljanja .Za nas su to bile  najbolje igre u istoriji ,Za druge  jako  dobro organizovane  a meni  dominantan osjecaj koji je ostao ,je bio da se  sve  nikad ne zavrsi  i da san ostane zauvijek da bi me java samo 8  godina poslije  osamarila i podsjetila  da je sve ipak  bio samo san  i da sarajevska Olimpijada  moze stati u 3 rijeci.Sreca,  sjeta i sranje.

Ovu Olimpijadu iz  Koreje gledam povremeno.Vec prije sam odlucio da je sarajevska bila bolja .Poslije sam gledao  slike kanala nacinal geografik  o tome kako danas izgledaju bivsa  olmimpiska borilista u okolini grada.i ono sto je od toga ostalo.U stvari ljudi ,ne volim Zimske Olimpiske igre .Ne volim i tacka.