Nijaz i Amir

 Ne mjeri se vrijednost  zivota po tome kako i gdje si ga proveo ,nego skim.

Nijaz Durakovic mi je bio profesor na fakultetu ,Zaboravio sam koji predmet a nije ni vazno.,Volio sam slusat  njegova predavanja ,ne samo zbog onoga  o cemu je govorio nego kako je govorio.Mozda bi  bio  bolji tenor nego profesor ,ali je  dobro radio i ovo drugo.Dva puta sam po potpis u indexsu isao u kafanu ,,Dva ribara,,Virio da prvo lociram sto za kojim je sjedio ,onda  gledao i cekao pravi trenutak ,valjda,  da se privucem ,izvinim , i  trazim potpis  u indexsu jer je  sutra vec  bilo kasno.Ima  to svoju draz jer je  Nijaz uvijek bio drugaciji od svih porofesora i komunista koje sam poznavao.Njemu sam vjerovao  i zbog ,,Dva ribara,,Poslije sam zavrsio fakultet i nisam bas  ,,osto,, u liniji ,ali sam  uvijek upratio  karijeru  Nijaza Durakovica  od Ck ,BiH, pa sve  gore do Beograda.Kad se zakuhalo ,sjecam se Nijaza za  govornicom  i onim tenorom sto je  govorio.Svaka na mjestu  u glavu nacionalistima i laznim komunistima.Nije vrijedilo.Ima jedna stvar koja mi nije jasna a to je uloga  Nijaza Durakovica u ratu.Pametniji nego  svi skupa nacionalni lideri i njihova djeca  trebalo je da bude  onaj oko koga  se  Bosna vrti ,Al nije,maloumnici  pobjedise  po crkvama i dzamijama,Susreli smo se po drugi put poslije rata Nijaz i ja u magazinu ,,Svijet,, On piso o  onome sto zna ja o onome sto   vidim-Amerika  i sjecam se jednom  da je iz New Yorka pisao  o Americi i u texstu pohvalio mene  recenicom,,Bolje o Americi ce vam Dalibor Bilic,,Ne znam jesam li bolje ali jesam duze  i nisam ni ovde u Orlandu zaboravio  Nijaza Durakovica  ko covjeka  da me neko pita  da mu pokazem pravog komunistu  upro bi prstom u Nijaza,Bilo mi je zao kad sam procitao da je umro,Rano ,ali kakvim je zivotom zivio  nije iznenadjenje  i onda  sahrana ,Nijaz Durakovic je sahranjen  u dvoristu Alipasine Dzamije  na Skenderiji  a na dzenazi je ucilo 5 hodza i Reis i to  Ceric ,,Bum.Nije meni  sto je Nijaz sahranjen  u centru Sarajeva i haremu dzamije , i treba tako da  grob ljudi vide ,nego sto je bila dzenaza i jos 5 hodza i Ceric,,Sto je vise  hodza i popova  vise je lazi.E sad ko je tu koga slagao,Nijaz mene ili oni Nijaza,Ne vjerujem bas  da je insistro na onom tenoriu na 5 hodza,Mozda je bilo bolje da  su ga sahranili u basti Dva ribara  uz neku sevdalinku  na nasem  jeziku umjesto  na arapskom,Nisam bio razocaran  nego vise iznenadjen ,Nije zivot  u vrijednosti gdje si ga i kako proveo nego skim,,

Amira Jaganjca sam znao sa ,,Kovaca, On igro  rukomet ja kosarku za isti tim ,,Omladinac,,Mi zavrsavali ili pocinjali trening a dolazili ili odlazili  rukometasi,Sjecam se njega ,Cune ,brace kapic i ostalih.Nismo se druzili nego  pozdravljali i tu  uz koju opasku a i kad se vidimo u ,,carsiji,,Kad sam prekino  bavljenje sportom  nisam dugo vidio Ameria  sve dok se  nisam  uniformiso za dug  domovini u Somboru  ili u tem  Somboru gdje je bilo svega na volju ,Kako kome,Dolazaka u vojsku je veliko iskusenje  i za budale i za one koji nisu,Cim sam se probudio ,prvo jutro uz ono obavezno ,,Ustaj vosko,,   vidio sam Amira Jaganjca  u uniformi i sa cinom desetara,U Somboru su desetari bili ravni generalima,Odma smo se prepoznali i  jasno mi je bilo da ce mi vojska sad biti puno laksa,I jeste,izlazili smo nas dvojca u grad ,Pjevali po parku kroz koji smo prolazili  i onda nas  iz  tog razloga uhapsila vojna policija ,Sjecam se da je Amir  kapetanu sa bijelim  oprtacima rekao ,kapetane  mi smo zemljaci ,jer je ovaj bio iz Bosne ,a on mu odgovorio ,,Destaru samo su krompiri zemljaci,,Dobili smo i kaznu,Zabrana izlaska u grad  mjesec dana sto  naravno da nismo ispostovali  jer je destar  bio  vazniji od kapetana.Poslije sam cuvo  strazu .Januar  zima ,Puse kosava  i kroz  sinjel i kosti a nevidi se do madjarske ,Ide neko ,iz straha  se derem ,Stoj,Bili Amir je ,Lezi ;Bili jesi li budala ja sam ,Onda sam se poceo smijati,A prepo si se, Ima jos toga za pricu ali otiso Amir nazad u Sarajevo  a ja u Vrhniku da dovrsim  dug prema domovini.Vidjali smo se poslije  ali nas je zivot odveo u razlicitim pravcima,Ja u dom rtv a Amir u sud da djeli pravdu.Spojio nas je opet rat sa  istim  turama  i kantama  na ramenu i biciklu.Trcali smo skupa preko raskrsnica,samo sto  niko sad nije viko stoj  i jesi li budala.Za Amira ne znam al ja jesam bio,Deseile su mi se u tom ratu  ruzne styvari pa sam  m orao naci nekoga i da me pusti iz njega  i naletih u kasarni Viktor Bubanj  na Amira  i jos neku svoju raju-Davora i ostale,Dobio sam propusnicu za izaci zi pakla,Ja u Ameriku a Amir posto vazan sudija u zemlji bez pravde.,Najvazniji,Predsednik  vrhovnog  suda  Bosne i hercegovine.Vidli smo se nekoliko puta kad sam dolazio,Isti Amir  ko onaj iz kafane u Somboru ,Isti u svemu,Znao sam da je bolestan  ali sam se nado .Umro je mlad  i sahranjen na groblju Lav  sa ateistickim  obiljezijima .Tako sam mislio i da ce  Nijaz ,al me  iznenadio  Amir nije .Morali  su i njega  dole u parku  ispred dzamije .Da narod vidi    grob  ko sto vidi Nijazov mezar.

Nije zivot o tome  gdje si ga i  kako proveo nego skim,E to je razlika ,a ne hodje, izmedju Nijaza i Amira.