Deset u pola i ,,klipaca,,

 Nisam . bas siguran ,koja je i cija bila najstarija  cevabdzinica u Sarajevu ,ali se sjecam da sam svoje prve  cevape  pojeo ,,kod Ferhatovica-Haseta ,,prije vise od  6o  godina u onoj radnji sto je bila smjestena iza  Vjecnice ,treca kuca u njenom prizemlju ,do nje granap,,gdje je sa druge strane  ulice ,tacno preko puta bila limarska radnja ,sa olucima,sulunarima  i  ukrasima  od lima  u izlogu  i na njemu, a ispred,gelenderima ogradjen,od jutra do mraka,  ,,treso,,zeleni  Washingtonac ,sa ,,kecom,, za ,,stanicu,, i ,,tricom za Ilidzu. .Sjecam se jos  da su cevapi  sluzeni u plehnatim tanjurima ,uvijek malo kliskim i  malo masnim ,al da  boljih  u Sarajevu nije bilo .U to  doba  jedino cime si mogao zaliti  ono sto si pojeo je bila cesma sa hladnom carsiskom vodom i  lavabo u cosku sa jednom casom .

Poslije su otvorene  i .mnoge druge cevabdzinice  od Mrkve ,Zelje ,i ostale   ,koje su kasnije   i prosirile asortiman  ,pa su uz cevape ubacili i pkljeskavicu ,sudjuku, brizle  i za popiti se pojavio  jogurt i  sok od narance. 

Sam bog zna  al sigurno ne zna ,koliko smo  svi mi sto smo prveli  jedan dio zivota u Sarajevu pojeli cevapa ali ja znam i  siguran sam   ,da bez obzira na odnos  prema  alkoholu ,niko i nikad od nas nije pozelio cevape i zaliti pivom,Znaci nikad i ni jedna cevabdzinca u Sarajaevu nije nudila ni  pivo ni salep  u pokusaju da privuce vise musterija.

Citam danas da je neki  intelektualac iz Banja luke  bio u Sarajevu  pojeo cevape ,ne zna se gdje ,sve to zabiljezio  na nekoj drustvenoj stranici uz kritiku  da uz cevape nije mogao naruciti i dobiti i pivo jer ga nije bilo u ponudi.Sreca nasa da nije poslije otisao u slasticarnu kod Ramisa ili u Egipat i  narucio tahan halvu  i zatrazio konjak  poslije da popije  jer bi se sigurno zalio da ,,Zvekana,,  nije bilo u ponudi te slasticarne.

Ja slicnih probema sa Sarajevom nemam ,jer ne trazim pivu  u cevabdzinici  al znam gdje cu  hladnu i dobru nac i nije bas istina  da nema pive ili jest  da ima samo negdje ,sto nebi trebalo da predstavlja neki probem i da kvari opsti utisak prema gradu jer onaj sto trazi pivu gdje zna unaprijed  da je nece naci nije svijestan opste situacije u kojoj imati ili nemati pive u ponudi   nije odraz ,,ozbiljnosti ,,  situacije nego tema ,jedna od ,da je nekad uvijek  bilo bolje ,al da pivu nikad nisi mogao popiti  ni u ,,Petici,, ni u Zelji ni kod Mrkve ,ne  zato sto je bila zabranjena, ni u Titno doba , nego sto je niko normalan tamo  nije narucivao.

Ima ovo danasnje Sarajevo  vlast koju  su ljudi pritisnuti bog zna kojom mukom   izabrali , ali ne zasluzuje ova vlast   ovo Sarajevo a ni Sarajevo ovu  vlast,Ne ide, isto ko sto ne ,,ide,,  deset u pola  uz pivu. Nije to  pravilo  nego odnos.  Skoro  zakon..

P.S. Sjetio sam se naknadno dok jos radi ovo sa pivom i cevapima.Najblizi dodir pive i cevapa u Sarajevu je bio u ulici Vae Miskina ,tacnije u onom prolazu  preko puta prodavnice cipela Planika ,gdje je bila bosanska kafana ,,Sarajevo,, poznatija pod ,,Kod komse,,Par koraka preko  puta  je radila cevabdzinica ,cije sam ime zaboravio ,a poslje je istu preuzeo  sin vlasnika Nune ,kako se i danas to mjesto zove ,sa dobrim cevapima , koju je samo zid djelio od podruma pica  Frano Supilo Cilipi u kojem  se prodavalo  vise vrsta pive i nikad cevapi.