21, Mart,1994.

 Da sam se ja ,,pito,, ostao bi u Italiji a Kako Nisam ,danas-onog, ,21, Marta,1994 godina, letimo za Ameriku,Nisam bio posebno ni uzbudjen ni Sretan ,a ni nesretan,, Ni stoti  dio one srece kad  smo u canadskog vojnom transporteru sletili u Anconu.Nikad me Amerika nije posebno privlacila  n I zanimala,,Ali sad sa kartom  Delte u jednim pravcu  od Rima do JFK U New Yorku idemo u ,novi zivot ,, 

Probudili smo se  rano ili 3 sata prije  nego sto smo trebali,To je uvijek bio obicaj nasih ljudi da ,,ne zakasne,,Zavolio sam ovaj raj -hotel  blizu Aerodroma u Anconi  a to mi je bio prvi susret  sa necim normalnim Nakon sto smo  sletili iz pakla Sarajeva,Da sam mogao birati ostao bi tu cijeli zivot,Za tih 14 Dana Koliko Sam proveo u hotelu  skoro da Sam  se vratio u ,,normalno stanje ,,Koliko iko moze da sez vrati nakon Sarajeva,  ili sto ljudi kazu :da se lako na Dobro naviknuti .Imao sam I 2  druga , hotelska vucijaka ,sa kojima sam se sprijateljioo I obevezno ujutro setao po parku okolo hotela,Racun za boravka u hotelu Naravno nismo platili ,Platio je to neko  u ,,svijetu,, da opere savjest ,Dosli su iz Ioma po nas oko 10  ujutro ,Lijep suncan Dan je bio,Voze nas  na naj dio Aerodroma u Anconi -civilni ,druga polovine je vojni, da letimo za Rim  a onda za New York.

Ancona je mali aerodrom  Ali je u ratu postao posebno vazan  kao mjesto sa kojeg je letila humanitarna pomoc Sarajevu  I iz Sarajeva  letili  odabrani sa  akreditacijama  I vracali se  sa robom  za sebe,Ali  I za prodati   Kazu da se od jedinog kofere  moglo zaraditi I 30 hiljada Maraka,Onih Njemackih,Dok Sam ulazio u red za avion Air Italije za Rim ,vidio sam  veliku grupu  ,,nasih,, ljudi sto su cekali  polazak  aviona sa humanitarnom pomoci koji ce ih vratiti u Sarajevo  I u coska slozeno jedno 100 kofere  sa robom  cija je vrijednost  u  Sarajevu sigurno nekoliko miliona Njemackih Maraka,Vidio sam   dosta poznatih faca .Nisam I'm se bas obradovao na rastanku ,a ni zavidio .

Onda smo sletili ,za pola sata , u vjecni grad  na Aerodrom Fjumincino gdje su nas sacekali ljudi iz IoS a  I Smjestili  da  stojimo  I cekamo  u ogradjenom prostoru izraelske  kompoanije El Al  oko Koje su  bili talijanski policajci naoruzani  dugim cijevima,Tu smo bili jedini putnici I Nema  covjeka Koji  je taj Dan  bio na Fjumincinu  I prolazio da nije zastao  bar za trenutak  I gledao nas,Izlozba ,,poluzive prirode iz Sarajeva,,

Nakon 2 sata smo   usli u Deltin avion I Smjestili se .Nisam   zapjevo ,,Alivederci Roma,, kad smo se odljiepili  od Italije   I to Sam    prihvatio kao  sastavni dio sudbine,U avionima se u to doba jos pusilo  a ja bio opremljen  stekom Marlbora sa Fri shopa  I kad smo sletili u New York konstatovao Sam da mi  fale dvije kutije .Zadnji dio aviona je bio za pusenje,Piva I  cigara ,pa opet  cigara I Piva,Bilo je to doba kad aviona kompanija nisu stedile ko danas  I Eto te  Kako letis  pored Kipa Slobode  sa lijeve strane I onda  Amerika ,-nije rad I znoj poslije ,,,,,,,,,Sretno smo stigli u obecanu zemlji,Prvo  sto Sam potrazio na JFKju je bio Wc I nasao , Al svaka kabina Koji Sam otvorio imala je  solju do pola punu vode,Sve pokvarene  Al kad je nuzda I u vodi  bi,Poslije Sam se  Nakon 30 godina naviko na  do pola vode  u Wc solji ,Onda su nas uputili na  dio Aerodroma  Koji je bio za  slicnu  gospodu  emigrante kao sto smo mi,Imao Sam I Pasos  I bijela kesu na kojoj je pisalo IOM sa  dokumentima koja potvrduju da Sam legalni  emigrante kojeg je  Amerika jedva cekala ,Dobro nije bas Ali kojeg Amerika prima,Zapala me  sluzbenica  toliko nezaintersesovana  koja je gledala kroz mene  I cudila se Kako neko  na svijetu ne zna  Dobro da govoriti Engleski  . sSgurno Sam da nikad nije ni cula za Bosnu  ,za Evropu Mozda jeste ili Samo za Italiju u njoj,Uzela dokumente poggledala me   bez ikakvog izraza  I bog zna Sta je mislila ,Al nije rekla ,covjek , Koji dolazi ,nekim  kojim povodom ,srecom ili nesrecom,u njemu zemlji ,da ih bude vise  on ih sto ih ugrozavaju,Kako joj nije Bilo u domenu  da se ,,pita,, Samo je  lijeno udarila stembilj  I rekla Nexst,Ok ,Nisam ocekivo   medalju Ali  jesam ono ,,Dobro Dosli u Ameriku,-gledo Sam to u filmovima ,Ali Nisam doceko.

Poslije Sam ,Zbog pive opet nekoliko puta bio u Wcu ,Al sad  bez iznenadjenje  ,pa Sam cak zakljucio da je ovo jako dobra I korisna stvari,Ne Treba cetka,,Onda smo cekali  avion za Orlando,U cekaonici  su banuli ljudi sa kamerama  u pratnji  agenata IOm  i Pravo na nas,Snimali nas sa svih strana  a razlog Sam saznalo poslije,Bili smo prvi  ,,turisti,, iz Sarajeva  sa destinacijom Orlanda I Diznija u njemu,Onda Sam opet  pusio  u zadnjem djelu aviona  sve do Floride se dimilo.U Orlandu nas docekala vrucinu   kakvu nikad u zivota Nisam dozivio ,Toplotni nakaut  a mi jos u  zimskim jaknama iz  romanticnog Sarajeva .

Tako je Bilo 21, Marta  1994 godine .I Kako tad Tako I danas  mislim  sto dozivljajea tice  navikne se covjek Nakon 30  godina  na sve  I na Ameriku I na vrucinu I na vodu u Wc solji  I na sebe samog .A jeli mi zao,Nije  ili isto kao sto mi nije  bilo ni drago.  To su Oni momenti u zivota ,Muslim na ov aj 21  Mart 94, godine    kad ti glava sluzi jedino da sa njom ne udaris u kakav stub ,Ali ipak daleko bolji osjecaj od onoga iz Sarajeva gdje ti je glava sluzila samo da je ne izgubis,Proslo  od tad 30 godina u 3 zivota,a I danas se pitam :ko je sretniji onaj ko  sve pamti ko I ja ili onaj sto je  ko normalan covjek sve iza sebe   poslo u picku materinu I zaboravio.