Bozicna

 Pita me na  granici policajac ,dok u ruci drzi i lista moj americki pasos ,ko da mi u rodni list gleda,,dole na prelazu  iz Bosne u Hrvatsku ,malo iza Capljine :Odakle si Bilicu .kazem ja; Iz Sarajeva ,,Aha ,kaze on dize glavu i pogleda me ,,Pola moje rodbine su Bilici,, veli.Lijepo ,kazem  ja ,Valjda smo se razumjeli.

Dosta se toga promjenilo,od kad sam u Americi , od granice u Capljini pa do onog odakle si.Sto ti je granica bliza  sanse  su manje  ..Sto to ja Bilic,  ne mogu danas biti iz Sarajeva ili mogu samo sebi  a drugima gdje me smjeste.Rodio sam se u Sarajevu  isto ko i moj  dedo,al mnogo kasnije , Ejub 1882. i njegov otac Ibrahim  1850 godine isto u Sarajevu.Da je kojim slucajem  moj dedo Ejub  bio na granicnom prelazu kod Capljine ,prije 5 ili 6  godina  i da je naletio na istog  policajca ,kome su Bilici pola rodbine ,da li bi ga i pitao odakle je  i gdje ide  ili se podrazumjeva.Trenutno smo na nivou ,nema nizeg ,da se  identifikujemo po imeneima  i da ja ne mogu.ili bar nebi trebao , po tim kriterijima biti iz Sarajeva a moj dedo Ejub iz Capljine.Nit sam ja vise iz Capljine od mog dede nit je moj dedo Ejub vise iz Sarajeva od mene , samo sto su mjerila vrijednosti  ,,pripadanja, po imenu  dobila dimenziju ,, narodnog ,, i ako neko ne  ispunjava uvjete  treba ih i  objasniti.Kako ja Dalibor  Bilic ,coji je dedo  Ejub  rodjen  u Sarajevu ,ko i njegov otac Ibrahim ,mogu biti iz Sarajeva i kako uopste nas dvojca mozemo biti  neka rodbina za objasniti.E to je ono  sto je razlikovalo Sarajevo  od svih drugih ,da graninicni policaja ,kome su bilici pola rodbine ,na  prelazu  kod Capljine  ne vjeruje ili malo vjeruje  da si iz Sarajeva  a da mu dedu Ejuba i njegovog oca Ibrahima nisam ni spomenuo.

Prve godine po dolasku u Ameriku nisam dobio ni jednu  bozicnu cestitku.Organizovali se  ljudi jos.Nakon nekoliko godina  poceo sam  dobijati cestitke  sa najljepsim zeljama za bozic i novu godinu.Ono skupa .Poslije sam poceo dobijati  cestitke  odvojeno ,Neko mi cestitao samo bozic neko novu godinu.Onda sam odlucio reagovati.Objavio sam  da bozic ne slavim  a da ni bajram nisam poceo i da obiljezavam samo Novu godinu  te da vjerske praznike  nikom ne cestitam iz straha da ne pogrijesim kao mnogi u mom slucaju.Onda je prestalo,Dobio sam poneku cestitku  ,ponekad  ali nista ozbiljno da bi se  tim mogao baviti,Ove godine dvije.bozicne,Nisam odgovorio ni na jednu .Da se zahvalim ,red je ,znacilo bi da  slavim a da  odgovorim da ne slavim  bilo bi ruzno  na dobre zelje,Zato sam se usutio.Nek misli  sta gdo ko hoce .Ja vise necu i ne mogu  nikom objasnjavati da je bilo normalno  to da sam  Bilic i da sam iz Sarajeva i da bozic ne slavim , isto koliko  i moj dedo  Ejub,sto je slavio Bajram  i njegov otac Ibrahim da smo  rodjeni u Sarajevu i da bi   morali objasnjavati  odkud ja Dalibor od   tamo.Sve drugo je samo  istina.Sretno  vam sve bez da objasnjavam.