Prag

Sta ono  bijese prijateljstvo.Razuman , ravnopravan  odnos i  postovanje  ,plus emocije u odnosu  jednog  covjeka prema drugom ili  ista relacija prema  nekoj grupi.

O sebi mi je  i najlakse.Nemas obzira ,Covjek prema samom sebi nikad nema obzira ,sve do trenutka dok to  drugom ne pokaze.Obzir je vrijednost mnozine.Vako.Za 23 godine zivota u Americi ,nikad ,ni sam ,ni sa porodicom ,nisam otisao  u goste -kuci ,ni jednom Amerikancu ,a niti je taj isti  dosao meni ,Poziva ,sa  druge strane je bilo stotine ,sa moje ni jedan,E sad da sam ovo napisao  o ljudima koje poznajem  i cija je  situacija  identicna mojoj ,gaantujem ,rekli bi da nije tako ,te da i oni poznaju  jako puno slicnih ,ali  bas oni ne spadaju u tu grupu .

Odlazak na poziv ,bio to rodjendan,neko slavlje ,  ili bilo koji drugi povod ,a i bez pravog razloga  ,necijoj kuci na  sjedeljku ,bio je svojevremeno  ,,kult,,Po tome je nastao i pojam ,,kucni prijatelj ,, sto je bio daleko ,,jaci,, od bilo kjeg  drugog prijateljstva ,recimo onog iz  kafane ili sa  posla.,,Kucni prijatelj ,, je vrhunac  prijateljstva.

,,Mi,, smo se generalno   dobro ,,snasli,, u Americi ,mislim na sve one sa nasih prostora ,sto  su  ovde dosli  u toku i poslije rata .Koliko vidim ,cujem procitam ,tako je i Njemackoj ,Svedskoj ,Kanadi Australiji  i ,,inim,, zemljama ,,snasli,, se  sto podrazumjeva  zadovoljan i prihvatljiv  ekonomski status  ,cak i adaptaciju i asimilaciju ,al sve do granica  prijayteljstva i to onog kucnog ,gdje su vrata  ,,doma,, uvijek bila zatvrorena i za Nijemce ,Svedjane ,Kanadjane  ,Australijance i ,,ine,, a i jihova nama ,ali samo iz razloga  sto vlastita nismo  htijeli  otkljucati,

Prag u  glavi .Bez obzira koliko se trudio da nadjem neko objasnjenje ,sto ja sa zenom ne odem  Nedeljom navece  da sjedimo kod Dzona i njegove zene  i sto njega nikad ne zovem kod sebe .svi  razlozi  stanu  u to da ,,nema razloga ,,osim  da je  ,,bolje,, ostat kuci ,ne od straha od nepoznatog ,nego od  bilo koje vrste iznenadjenja ,sto ne podrazumjeva samo negativno ,nego i ono drugo  i da je puno  laksa i mirnija varijanta ,,ostati kuci,, na sigurnom,

Najveci nas problem je sto  nikom  vise ne dajemo sansu a i sami igramo sa strahom da se u njoj i ne nadjemo  i onda  ostajemo sjedit na ,,pragu,,vlastitih uspomena i sjecanja ,Ni tamo ni vamo.